Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna trgovina i savremeni problemi ekonomskog rasta". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Предмет: Економија капитала и финансирање развоја

Тема : Међународна трговина и савремени проблеми економског раста

САДРЖАЈ:

Увод

Међународна трговина – динамика и структурне промене

Пад и нестабилност цена примарних производа

Институнациолизација међународне трговине примарних производа

Интегрални програм и Заједнички фонд за сировине

Закључак

Литература

1. Међународна трговина – динамика и структурне промене

Захваљујући технолошким и институционалним променама, светска трговина се у прошлом веку изузетоно динамично повећавала. Такав тренд се наставио до почетка првог светског рата, па се учешће извоза у светској производњи повећало са неколико процената на око 33% у 1913. години. Први светски рат, велика економска криза, а посебно други светски рат, тешко су разорили међународну трговину.

После другог светског рата развијене земље, а пре свих САД и Велика Британија, чине покушаје да се реинтегрише светска привреда, што је требало да се оствари преко новог светског привредног поретка. Било је замишљено да се поред две монетарне и финансијске институције – Светске банке и Међународног монетарног фонда, формира и Међународна трговинска организација (The International Trade Organization). Основни елементи ове организације били су формулисани у тзв. Хаванској повељи. У исто време почели су преговори о смањењу царина из којих је произашао Општи споразум о царинама и трговини(GATT). Међутим, Хаванска повеља је пропала и Међународна трговинска организација није формирана.

Недостатак светске трговинске организације у извесној мери су компензирале конференције Уједињених нација о трговини и развоју (United Nations Conference of Trade and Development – UNCTAD) које се практикују од 1964. године и Организација за индустријски развој Уједињених нација.

Резултат активности GATT-a, EC и EFTA јесте значајно смањење просечних царинских стопа у увозу велике већине земаља, а посебно најразвијенијих, што се може видети у следећој табели:

 

 

Као што се може видети из података у тебели број 1, код већине наведених развијених земаља, царинске стопе су у 1990. години вишеструко ниже него што су биле на крају „златног доба“ либерализације светске трговине (1870-1913.), што је с обзиром на доминантне позиције ових земаља у светској трговини, допринело динамичном расту светске трговине, поготову трговине између самих западно-европских земаља. Тако је од укупног извоза Европске уније у 1992. години на територији саме Уније пласирано 61%, 1993. години 58,4%, а у земље EFTA 9,3% и 9,1% респективно. Земље EFTA су у 1992. години од укупног свог извоза реализовале на тржишту Европске уније 59,8%, а на свом подручју 11,9%, док су одговарајуће цифре за 1993. годину 57,0% и 11,2%. У целини земље западне Европе су у 1992. години 70,3%, а у 1993. години 68,0% свог укупног извоза реализовале на свом подручју. У извесној мери, више индиректно него директно, динамици светске трговине производа и услуга допринос је дала и Организација за економску сарадњу и развој (Organization for Economic Cooperation and Development – OECD), формирана од стране развијених земаља крајем 1960. године.

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]